Zeleno, pijem te, zeleno

Dok sam juče pijuckala zeleni čaj, setila sam se ovog nepravedno zapostavljenog bloga. A pila sam zeleni čaj sa ukusom mandarine i narandže. Ne smem da navedem proizvođača dok mi lepo ne plate da im postavim baner negde sa strane. Nego da ne dužim, gosn Zeleni čaj me pomalo brine. Kako pisati o njemu, a ne napisati deset hiljada stranica? Kako pisati o njemu a ne smoriti sebe i sve oko sebe? Brine me, zaista me brine, moraću da drmnem jednu šoljicu da opeglam bore koje mi je stvorila ova briga. A zeleni čaj, čuli ste, povoljno deluje kod anti-age korisnika.

U suštini, trebalo bi prvo da pišem o samom Čajevcu (tea tree, Camellia sinensis) ali mislim da to mogu i ovde da promuvam da ne pišem poseban post i o njemu. Čajevo drvo je zaslužno za zeleni, crni, i beli čaj. To je dakle, jedna vrsta čaja, razlike nastaju s procesom proizvodnje. Tj. fermentacije.

Fora sa zelenim čajem je u tome što on ne podleže procesu fermentacije. Tek ubrano lišće se suši nekim toplotnim metodama i na taj način se sprečavaju oksidativne promene i aktivacija nekih štetnih enzima. Pre završnog sušenja, listići se umotavaju na karakterističan način, a nakon sušenja se sortiraju. Mogu da se izmrve i ubace u filter kesice, ali je uvek bolje kupiti na merenje i videti kako izgleda to karakteristično umotavanje.

U malom zelenom ima svega i svačega i dobar je za sve i svašta i svi i sva bi trebalo da ga piju i svuda i svukud se o njemu piše bla bla bla.

Al' zaista, kažu neki stručni ljudi da u njemu ima korisnih sastojaka. Najbolje bi bilo da ih pobrojimo:

- kofein - sadrži 1-5% kofeina uz još neke, manje količine drugih alkaloida te vrste - teofilin, teobromin, dimetilksantin, ksantin, adenin i dr

- polifenoli čiji je udeo veoma značajan ( 5-27%); većina polifenola zelenog čaja su flavonoli, poznati pod nazivom katehini.

- Zeleni čaj sadrži i B-vitamine i askorbinsku kiselinu, koje crni čaj uglavnom ne sadrži zbog fermentativnih procesa koji uzrokuju njihovu razgradnju.

-Eterično ulje je takođe deo bogatog sastava zelenog čaja.

-proteine (oko15%,)

-Klorofil (0,5%,)

-Organske kiseline (1,5%,)

-lignin (6,5%),

-aminokiseline među kojima je posebno zanimljiva teanin (4%)

Jedna šoljica zelenog čaja obično sadrži oko 50-100 mg kofeina i 300-400 mg polifenola.

Ima tu još nekih sastojaka, pitajte stručnjake - dobićete potvrdu.

Što se zdravlja tiče, mnogi kažu da je zeleni čaj, pre svega, lek. Njegova prednost u odnosu na druge čajeve jeste jako antioksidativno svojstvo (bori se protiv slobodnih radikala)- dobar je, dakle, kao čistač organizma od raznih toksina. Određena istraživanja su pokazala da nepovoljno utiče na maligne ćelije - tj. da sprečava njihov nastanak i razvoj. Preporuka je da se konzumira uz jelo. Postoje statistički podaci da je u krajevima gde se tako postupa zabeležen manji broj malignih bolesti. Sudeluje u prevenciji nekih vrsta karcinoma - karcinoma debelog creva, dojke, pluća. Za razliku od zelenog čaja, preterano konzumiranje crnog čaja može dovesti do porasta rizika od nekih karcinoma.

Piše još i da zeleni čaj povoljno utiče na koncentraciju, smiruje nervnu napetost, snižava krvni pritisak, ublažava simptome PMS-a, redukuje bakterije u oralnoj i crevnoj mikroflori, štiti DNA od oštećenja, ima antivirusno svojstvo, poboljšava rapoloženje, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, i, umesto vas - kuva ručak! Ne, zaista - moćna travka, I beg you pardon.

Možemo ga pronaći i u kombinaciji sa raznim lekovitim biljem - jasminom, nanom, raznim voćnim aromama. Najbolje je pri kupovini obratiti pažnju na "prirodnost" aroma koje su dodate. Ukoliko su veštačke, uvek je bolje dodati neko sveže bilje, iscediti svež limun/narandžu/grejp. Eto. Moj favorit je s mandarinom.

Japanci su najveći konzumenti ovog eliksira, pa su dugovečni, dugomladi i dugobradi. Kada sam bila u japanskom restoranu, uz jelo su nam non-stop dopunjavali šolje. Kad u, japanskom restoranu (bar u ovom), naručiš zeleni čaj - ne popiješ jednu šoljicu, već 3 ili 5 ili 7. Na tebi je da odlučiš.

Piju ga i u Kini, Severnoj Africi, Bliskom Istoku. Piju ga i u ostatku sveta, al' samo kad su bolesni :)

Ovo bi bila neka uvodna priča o zelenom čaju. sigurna sam da će biti još korisnih podataka koje ću želeti da sa vama podelim. Ali ne želim mnogo da davim u 2 ujutru.

(Samu sam sebe motivisala da popijem šolju čaja)

-------------------------------
Literatura: http://www.zdravlje.hr/clanak.php?id=12826

Čajoverzalije

O popularnosti čaja u današnje vreme govore raznorazne statistike, a opet, istovremeno, redovno čujemo i izjave tipa "Pijem čaj samo kada sam bolestan/na" odnosno "Ne pijem čaj čak ni kad sam bolestan/na". To ukazuje na činjenicu da se čaj doživljava kao lekovit napitak. Ako neko nije bolesni Japanac britanskog porekla, zašto bi uopšte i pio čaj? Zato što čaj tako tečno klizi niz ždrelo, da ga je greh ne piti.
Iako ste već ljubitelji čaja, ili tek planirate da to postanete, ili ja planiram tek da to postanete, sigurno vas neće preterano zanimati latinski naziv ove biljke koji glasi Camelia (Thea) sinensis. No, već vam je rečeno, pa se snađite s tim. Činjenica da se čaj uglavnom deli na dve velike grupe vam verovatno neće biti od koristi ali meni hoće radi preglednosti posta. Dakle, imamo:

* čaj (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
* biljni čaj( koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.

Prvi je i pravi čaj, kofeinska bomba, stimulans, ono na šta Japanci i Britanci misle kad kažu čaj. Drugi je biljni, često se koristi u svrhe narodne medicine, i njega Srbi piju kad su bolesni.

Osim podele i etimologije, čaj ima i svoj epski momenat, tj. svoju legendu kineskog porekla (made in china). Malo i o tome.
Nekada davno bio jednom jedan car koji se zvaše Car Šeng Nung. Nije imao tri sina, ali je gajio ljubav prema šetnji. Tako jednog dana beše šetao i kontemplirao o ji đingu. Usled slabe kondicije, rešio je da sedne ispod nekog drveta i odmori se. Vi već pretpostavljate koje je to drvo bilo. Da. E sad, ključni momenat ove priče je u delu gde on zagreva vodu do ključanja, kako bi je popio. Tada nije bilo termosa i plastičnih flašica. U tom trenutku listovi sa drveta pokrenuti povetarcem i sudbinom trenutka dospevaju do posude sa ključalom vodom i stvaraju magiju zvanu čaj. Polaskan ovim gestom prirode, car je proglašava čaj za zvanično piće kineske filozofije života.

Priznajem da je ova legenda pomalo banalna, ali zamislite da su je Grci iznedrili. Tada bismo bili sigurni da je drvo čaja zapravo zarobljeno telo neke jadne djeve koja je usled Herinog gneva i Zevsovog libida morala biti preobražena. No, na svu sreću, Grci su se zadovoljili lovorom, ali postoji indijska čajna legenda.
Ta priča govori o mladom princu koji je krenuo u Kinu da propoveda budizam, zaklevši se da na svom putovanju neće spavati punih devet godina. Posle treće godine bi najverovatnije zaspao, ali je nasumično pokidao lišće sa obližnjeg drveta i počeo da ga žvaće. Tako se probudio i živeo budno do kraja života. Darma. Tako se zvao. Princ. A drvo je bilo čajevac.
E sad, Japanci imaju još skaredniju verziju ove legende, i ja je najradije ne bih ni napisala. Ali zarad vaše opšte informisanosti, reći ću samo da je Darma u ovoj verziji ipak zaspao posle tri godine, strašno se razbesnio kad se probudio, isekao sebi trepavice i besno ih bacio na zemlju na kojoj je zaspao. Naravno, trepavice su u to vreme predstavljale zavese duše, a duša je bila vrlo cenjen entitet, pa možete zamisliti kakav je to gubitak bio za jadnog Darmu. Na tom mestu znate šta je izniklo.

Ove legende su možda nepotrebne, ali pošto su deo opšte istorije čaja, prihvatićemo ih kao deo tradicije. No, tamo gde se završava tradicija, počinje istorija, dakle 1610. godine. Tada je, zapravo, Evropa postala civiliziovanija i bogatija za čudo zvano čaj. Prvo je dospeo u Holandiju, zatim u Englesku i Francusku. Nakon 47 godina od godine 1610. u pet sati popodne, Tomas Garavej je poslužio čaj mušterijama u svojoj kafedžinici u Londonu. U početku je bio rezervisan samo za princeze, a kasnije se proširio i široke narodne mase su jednousto prihvatile čaj.

Danas je toliko rasprostranjen, da statistike beleže kako se svake sekunde ispije 15000 šolja (ne šoljica) čaja. Najviše ga piju Irci, zatim Englezi. Što se proizvodnje tiče, tu glavnu ulogu igra Indija, a za njom slede Kina, Šri Lanka, Kenija, Japan, Bangladeš, Indonezija, Turska, Iran, Argentina, Tajvan, Džordžija, Mozambik.